Translations by Dragan Bogdanovic
Dragan Bogdanovic has submitted the following strings to this translation. Contributions are visually coded: currently used translations, unreviewed suggestions, rejected suggestions.
| 1 → 19 of 19 results | First • Previous • Next • Last |
| ~ |
Ubuntu was conceived in 2004 by Mark Shuttleworth, a successful South African entrepreneur, and his company \Index[Canonical]{\gls{Canonical}}. \marginnote{Canonical is the company that provides financial and technical support for Ubuntu. It has employees based around the world who work on developing and improving the operating system, as well as reviewing work submitted by volunteer contributors. To learn more about Canonical, go to \url{http://www.canonical.com}.} Shuttleworth recognized the power of Linux and open source, but was also aware of weaknesses that prevented mainstream use.
|
|
| 2012-11-04 |
Убунту је осмишљен 2004. године од стране Mark Shuttleworth, успешног Јужно Афричког предузетника, и његове компаније \Index[Canonical]{\gls{Canonical}}. \marginnote{Canonical је компаније која даје техничку и финансијску помоћ за Убунту. Она има запослене у целом свету који раде на издавању и усавршавању оперативног система, као и провере радова који су убачени од стране волонтера.Да сазнате више о Canonical, посетите \url{http://www.canonical.com}.} Shuttleworth је препознао снагу Линукса и отвореног кода, али је такође и био свестан слабости која је спречила матричну употребу.
|
|
| ~ |
in the desktop menu bar, click \menu{Help \then Ubuntu Help}.
|
|
| 2012-11-03 |
У менију радне површине кликните на \menu{Помоћ \then Убунту помоћ}.
|
|
| ~ |
Copyright \textcopyright{} 2010--\the\year{} by The Ubuntu Manual Team. Some rights reserved. \ccbysa
|
|
| 2012-11-03 |
Ауторско право \textcopyright{} 2010--\the\year{} од стране Убунту тима. Нека права задржана. \ccbysa
|
|
| 41. |
Revision number
|
|
| 2012-11-03 |
Број исправљања
|
|
| 42. |
Revision date
|
|
| 2012-11-03 |
Датум исправљања
|
|
| 46. |
Title page
|
|
| 2012-11-03 |
Наслов странице
|
|
| 52. |
This work is licensed under the Creative Commons Attribution--Share Alike 3.0 License. To view a copy of this license, see \hyperref[ch:license]{\appendixname}~\ref{ch:license}, visit \url{http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/}, or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA.
|
|
| 2012-11-03 |
Овај рад је лиценциран под Креативним заједничким приписивањем-- Поделите Слично 3.0 лиценцом.Да видите копије ове лиценце, погледајте \hyperref[ch:license]{\appendixname}~\ref{ch:license}, посетите \url{http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/}, или пошаљите писмо на Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA.
|
|
| 53. |
\textit{\plaintitle} can be downloaded for free from \url{http://ubuntu-manual.org/} or purchased from \url{\printurl}. A printed copy of this book can be ordered for the price of printing and delivery. We permit and even encourage you to distribute a copy of this book to colleagues, friends, family, and anyone else who might be interested.
|
|
| 2012-11-03 |
\textit{\plaintitle} може бити преузет бесплатно са \url{http://ubuntu-manual.org/} или купљен са \url{\printurl}. Штампано издање ове књиге може бити наручено по цени штампања и испоруке. Ми дозвољавамо и такође вас охрабрујемо да дистрибуирате копију ове књиге колеџима, пријатељима, породици, и било коме ко ће можда бити заинтересован.
|
|
| 61. |
For more detailed information on any aspect of the Ubuntu desktop, see the ``Ubuntu Desktop Guide,'' which can be obtained in any of the following ways:
|
|
| 2012-11-03 |
За више детаљних информација у сваком погледу Убунту радног окружења, видите ``Водич кроз Убунту радну површину'' која може бити добијена на следеће начине:
|
|
| 62. |
in the Dash, type \userinput{help}.
|
|
| 2012-11-03 |
У Dash-u, куцајте \userinput{help}.
|
|
| 65. |
There are also many excellent resources available on the Internet. For example, on \url{https://help.ubuntu.com} you will find documentation on installing and using Ubuntu. At the Ubuntu Forums (\url{http://ubuntuforums.org}) and Ask Ubuntu (\url{http://askubuntu.com}), you will find answers to many Ubuntu-related questions. \marginnote{You can find more information about Ubuntu's online and system documentation in \chaplink{ch:learning-more}.}
|
|
| 2012-11-03 |
Такође постоје и много сјајних извора доступних на интернету. На пример, на \url{https://help.ubuntu.com} ,можете наћи документацију за инсталирање и коришћење Убунтуа.На Убунту Форумима (\url{http://ubuntuforums.org} и Питај Убунту (\url{http://askubuntu.com}), можете наћи одговорена многа питања која се односе на Убунту. \marginnote{Можете наћи више информација о Убунтуовом онлајн и системској документацији у \chaplink{ch:learning-more}.}
|
|
| 66. |
If something isn't covered in this manual, chances are you will find the information you are looking for in one of those locations. We will try our best to include links to more detailed help wherever we can.
|
|
| 2012-11-03 |
Ако нешто није покривено овим водичем, постоје шансе да ћете наћи информације које тражите на некој од ових локација.Ми ћемо се потрудити да укључимо везе ка детаљнијој помоћи када год можемо.
|
|
| 70. |
The term ``Ubuntu'' is a traditional African concept originating from the Bantu languages of southern Africa. \marginnote{People sometimes wonder how to pronounce \emph{Ubuntu}. Each \emph{u} is pronounced the same as in the word \emph{put} except for the last \emph{u} which is pronounced the same as in the word \emph{due}.} It can be described as a way of connecting with others\dash living in a global community where your actions affect all of humanity. Ubuntu is more than just an operating system: it is a community of people coming together voluntarily to collaborate on an international software project that aims to deliver the best possible user experience.
|
|
| 2012-11-03 |
Термин ``Убунту'' је традиционални Афрички концепт пореклом из Банту језика из Јужне Африке. \marginnote{Људи се понекад питају како изговорити \emph{Убунту}. Свако \emph{у} се изговара исто као у речи \emph{пут} осим за задње \emph{у} које се изговара исто као у речи \emph{due}.} То може бити описано као повезивање са другима.\dash Живљење у глобалној заједници где ваши поступци утичу на све људе. Убунту је више од оперативног система: То је заједница људи који заједно волонтирају на сарадњи на једном интернационалном софтверском пројекту чији је циљ да достави најбоље могуће корисничко искуство.
|
|
| 71. |
The Ubuntu Promise
|
|
| 2012-11-04 |
Убунту завет
|
|
| 72. |
Ubuntu Promise
|
|
| 2012-11-04 |
Убунту завет
|
|
| 79. |
Shuttleworth, Mark
|
|
| 2012-11-04 |
Shuttleworth, Mark
|
|
| 81. |
Shuttleworth set out with clear intentions to address these weaknesses and create a system that was easy to use, completely free (see \chaplink{ch:learning-more} for the complete definition of ``free''), and could compete with other mainstream operating systems. With the \Index{Debian} system as a base, \marginnote{Debian is the Linux operating system that Ubuntu is based upon. For more information visit \url{http://www.debian.org/}.} Shuttleworth began to build Ubuntu. Using his own funds at first, installation \acronym{CD}s were pressed and shipped worldwide at no cost to the recipients. Ubuntu spread quickly, its community grew rapidly, and soon Ubuntu became the most popular Linux \gls{distribution} available.
|
|
| 2012-11-04 |
Shuttleworth је имао јасну намеру да пронађе ове слабости и направи систем које ће бити лак за употребу, потпуно слободнан (видите \chaplink{ch:learning-more} за потпуну дефиницију термина "слободан"), и такав да може да се такмичи са осталим матричним оперативним системима. Са \Index{Debian} системом као основом, \marginnote{Debian је Linux оперативни систем на коме је Убунту заснован. За више информација посетите \url{http://www.debian.org/}.} Shuttleworth је почео да прави Убунту. Употребом његовог личног новца на почетку, инсталацијски \acronym{дискови} су били нарезани и послати широм света бесплатно. Убунту се ширио брзо, зајдница се брзо ширила, и ускоро је Убунту постао најпопуларнија Линукс \gls{Дистрибуција} која је била доступна.
|
|
| 86. |
Ubuntu is built on the foundation of Linux, which is a member of the \Index{Unix} family. \Index{Unix} is one of the oldest types of operating systems, and together with Linux has provided reliability and security for professional applications for almost half a century. Many servers around the world that store data for popular websites (such as YouTube and Google) run some variant of Linux or \Index{Unix}. The popular Android system for smartphones is a Linux variant; modern in-car computers usually run on Linux. Even the Mac \acronym{OS~X} is based on Unix. The Linux \Index{kernel} is best described as the core\dash almost the brain\dash of the Ubuntu operating system.
|
|
| 2012-11-04 |
Убунту је изграђен на фондацији Линукс, која је члан \Index{Unix} породице. \Index{Unix} је један од најстаријих врста оперативних система, и заједно са Линуксом је обезбедио поузданост и безбедност за професионалне апликације скоро пола века. Много сервера у свету који чувају податке за популарне Веб Сајтове (као што су YouTube и Google) раде на некој варијанти Ликса или \Index{Unix-а}. Популарни Андроид систем за паметне телефоне је варијанта Линкса; Модерни компјутери у Аутомобилима обично раде на Линуксу. Чак је и МАС \acronym{OS~X} заснован на Линуксу. Линукс \Index{kernel} се најбоље описује као језгро\dash скоро мозак\dash Убунту оперативног система.
|
|
| 87. |
The Linux \Index{kernel} is the controller of the operating system; it is responsible for allocating memory and processor time. It can also be thought of as the program which manages any and all applications on the computer itself.
|
|
| 2012-11-04 |
Линукс \Index{кернел}је контролор оперативног система; задужен је за промалажење меморије и процесорског времена. Такође се може и сматрати програмом који упраља неком а и свим апликацијама у компјутеру лично.
|
|
